Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Makroekonomske mere Srbije za smanjenje nezaposlenosti". Rad ima 16 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Sadržaj :

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1. Oblici nezaposlenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

2. Karakteristike nezaposlenosti u Srbiji u periodu

od 2004 - 2009 godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3. Kretanje nezaposlenosti u Srbiji u periodu od 2004–2009 godine. .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

4. Mere države za smanjenje nezaposlenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

5. Fond za podsticaj zapošljavanja u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

6. Vlada još nema program za smanjenje nezaposlenosti . . . . . . . . 13

7. Kako smanjiti nezaposlenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

8. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

9. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Uvod

Nezaposlenost je jedan od najvažnijih društvenih i ekonomskih problema današnjice, i to ne samo u Srbiji već svuda u svetu. Budući da se svakodnevno susreće, njena pojava i značenje izgledaju jasni sami po sebi i svaki političar ili ekonomista ima svoje mišljenje kako da joj pristupi.

Nezaposlenost nije postojala jedino u prvobitnoj zajednici, ali sa pojavom privatnog vlasništva, podele rada i trgovine, s najamnim radom sigurno se javlja i nezaposlenost. Međutim, do devetnaestog veka, ako se i uopšte i pridavala pažnja tom problemu, posmatralo se isključivo kroz njegovu posledicu, siromaštvo i bedu, pa i A. Smit (Adam Smith) i T. Maltus (Thomas Malthus) krajem osamnaestog veka ne vide nezaposlenost kao ekonomski problem uvereni u apsolutnu moć "nevidljive ruke" koja uspostavlja ravnotežu.S druge strane K. Marks (Karl Marx), koji se bavio i problemom nezaposlenosti, u knjizi Kapital (Das Kapital (1867)) objašnjava da svako povećanje tražnje na tržištu roba povećava tražnju za radom, što za direktnu posledicu ima rast nadnica. Međutim, preduzetnici u takvoj situaciji preraspoređuju kapital u mašine i opremu i otpuštaju radnike koji tako postaju "rezervna armija rada" koja je neophodna i nužna za rast kapitalističke ekonomije, ali biva zaposlena samo u vrhuncima ekonomslog prosperiteta. Jedno od ključnih makroekonomskih pitanja predstavlja fenomen nezaposlenosti. Krajem sedamsesetih godina prošlog veka, nezaposlenost postaje ozbiljan ekonomski, politički i društveni problem industrijski razvijenih zemalja.

Nezaposlenost kao makroekonomska kategorija zahteva da na određeni način definišemo sledeće pojmove i kategorije radi boljeg sagledavanja fenomena nezaposlenosti, a to je šta u globalnom smislu znače ekonomija, makroekonomija, pojam nezaposlenosti, pojavne oblike i uzroke nezaposlenosti kao i cikluse nastanka i mogućnost mera da se suzbije u različitim ekonomijama.

1. Oblici nezaposlenosti

Zastupnici savremene makroekonomske teorije, proučavajući nezaposlenost, definisali su njene osnovne oblike kao: frikcionu, strukturnu, sezonsku i cikličnu nezaposlenost.

Frikciona nezaposlenost: proizvodne mogućnosti društva tada su potpuno iskorišćene i nezaposlenost je na minimumu- privremeno su nezaposleni samo oni radnici koji prelaze sa jednog na drugi posao (oko 5-6% ukupne radne snage). Održavanje zaposlenosti na ovom frikcionom minimumu vezuje se za stopu nezaposlenosti koja ne ubrzava inflaciju. Tačan broj nezaposlenih po ovom osnovu zavisi od cirkulacije, brzine i efikasnosti onih koji traže zaposlenje i onih koji nude slobodna radna mesta.

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]